Nakon otkrivanja nafte i zemnog plina u Severnom moru (1969.g.) i početka komercijalne eksploatacije (1971.g.) Norveška je još 1975.g. postala izvoznica, a danas je sedmi najveći proizvođač nafte na svetu i treći proizvođač zemnog plina u Evropi (uz Veliku Britaniju i Holandiju). 1997.g. su proizveli 160.8 miliona tona nafte i 45.6 milijuna m³ zemnog plina. Na svim do sad otkrivenim poljima južnije od 62° N (Ekofisk, Eldfisk, Vallhall, Ula Gyda i Cod usred severnog mora te Snorre, Statfjord, Gullfaks, Troll, Cab, Oseberg, Frigg između zapadnih i Shetlandskih ostrva) Norveška ima oko 1.4% svetskih zaliha nafte i 1% svetskih zaliha zemnog plina. To gorivo je izvrsnog kvaliteta leži u politički vrlo stabilnom delu sveta. Za celokupno gospodarstvo važna je bila odluka da Norveška neće bitno povećati proizvodnju, tako da će zalihe dostajati za minimalno 22.g. Pretpostavlja se da se bogata nalazišta steru i u Barentsovom moru, no zasad s Rusijom nisu uspeli sklopiti sporazum o razgraničenju tamošnjeg kontinentalnog pojasa. Zemni plin podmorskim plinovodima neposredno izvoze u Nemačku (terminal Emden), Belgiju (terminal Zeebrugge) i Veliku Britaniju (terminal St. Fergus u Škotskoj), a za domaću upotrebu do terminala Kårstø kod Stavangera i Kollshes kod Bergena. Naftu transportiraju podmorskim naftovodima do terminala Mongstad severno od Bergena i Teesport u Velikoj Britaniji, a delomično je tankerima prevoze do rafinerije u Stavangeru. Središte naftne i plinske proizvodnje je Stavanger gde se nalaze središta kompanija, i ishodišta za opskrbu platforme. Proizvodnjom mineralnih goriva u izvanredno teškim uslovima Norveška je postala vodeća u tehnologiji izgradnje naftnih i plinskih platformi.
Rudarstvo u Norveškoj razvija se od početka 16.v. i tada se prvobitno odnosilo na iskapanje železne rude što traje do početka 19.v. kada se u tome pojavila velika konkurencija. Važan faktor u tom pogledu bilo je taljenje rude, koje se vršilo uz pomoć drvenog ugljena, što je bilo vrlo skupo. Danas Norveška vadi oko 1.55 miliona tona železa u rudi, a najviše ga ima u Malmu i Rødsandu. Od drugih ruda spomena su vredni bakar kojeg ima u Trondheimu, Röråsu i
na Sulitelme, srebro kod Kongsberga, titan kod naselja Egersunda, nikal i manganit. Oko Oslofjorda nailazimo na različite vrste kamena kao što su granit, dijabaz, sijenit i porfir. Što se tiče energetike, instalirana snaga svih elektrana iznosi 27.498 MW i to gotovo isključivo u hidroelektranama jer one daju 99.5% električne energije. Norveška ima 23% vodenog potencijala Evrope (bez ZND), Taj potencijala je iskorišćen već 60% jer imaju vrlo povoljne mogućnosti za dobijanje električne energije (obilne padavine, akumulacijska jezera, jezera na naseljenim fjellima i hidroelektrane u fjordovima). Deo energije se iskorišćava u energetski intenzivnijoj industriji, a deo se u okviru udruženja Nordel izvozi u Švedsku, Dansku i Nemačku.
Norveska-Mateja Matic 